Изложба "Анатомија заборава" настала је поводом „Шесте међународне конференције о Јасеновцу“ на основу грађе Музеја жртава геноцида из Београда, Музеја револуције на Мраковици, Музеја Козаре из Приједора, Музеја Републике Српске, Архива Републике Српске, Српског националног друштва Пребиловци из Београда, Удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса логора смрти НДХ Госпић-Јадовно-Паг из Бањалуке, Градског удружења бивших логораша Другог свјетског рата и њихових потомака из Бањалуке и Народне библиотеке Србије из Београда.

Контекст у којем су приказана страдања цивилног становништва у Независној Држави Хрватској шири је од историјског. Идеологија је први елеменат тог контекста јер је управо она створила могућност за све што се касније дешавало под окриљем и у име државе.  Први логори настали су истовремено с настанком државе, и поред Јасеновца, који је обимом злочина и монструозношћу убијања, симбол свеукупног страдања Рома, Јевреја и Срба, стратишта су настајала у свим мјестима гдје су они живјели. За начине на који су страдали и поготово за уживање у мучењу жртава потребно би било измислити неку нову ријеч јер то је до сада, у дугој историји људског бешчашћа, остало неименовано.

О жртвама се веома често говори као о бројевима и своде се на статистичке податке, стога је ауторима било изузетно важно да их рехуманизују и покажу као људе. Не треба заборавити чињеницу да је једина кривица највећег броја оних који су страдали у усташким логорима био искључиво идентитет. Међу њима је било јако много дјеце којима је, између свега осталог што им је одузето, одузета и прилика да одрасту у људе. 

Аутори изложбе су Вања Шмуља, Споменка Кузмановић и Љубица Милекић.

Стручни консултант је Драгослав Илић.

Народна и универзитетска библиотека Републике Српске, у сарадњи са Српским народним савезом из Питсбурга, приказаће изложбу „Анатомија заборава” у српским православним црквама Епархије источноамеричке.

Обавјештења

У Дому владике Николаја у Лондону отворена изложба "Анатомија заборава" Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске.

Отварању изложбе присуствовали су амбасадор Србије Огњен Прибићевић, принцеза Катарина, министар савјетник Амбасаде БИХ Светозар Милетић...

Присутан је био и представник Војске Србије Саша Перовић, те свештенство православних цркава у Лондону, на челу са изаслаником грчког архиепископа Грегоријуса отац Мелитон Оакс.

Били су присутни и представници Лондонског универзитета, Британске националне библиотеке и других културних установа у Лондону, представници удружења Нови Сад – Норвич, као и разних српско-британских удружења.